Mijelofibroza

Ovo su pregledi kojih se svi svesno ili nesvesno plašimo. Kada hematolog na kontroli kaže radićemo biopsiju ili punkciju koštane srži hvata nas panika. I sama sam tako reagovala dok nisam shvatala da nema potrebe za strahom i panikom jer pregled jako kratko traje . Punkcija i biopsija koštane srži su  dijagnostičke procedure kojima se  uzima deo koštane srži i šalje u  laboratoriju. Izvode se uvek u jednom  aktu i daju detaljne informacije o  stanju ćelija koštane srži i krvi.  Koštana srž je meko tkivo koje se  nalazi u koštanim šupljinama. Procedura traje veoma kratko. Svi se pitamo zašto se radi i kada, evo odgovora: • U cilju otkrivanja bolesti ili stanja koji zahvataju koštanu srž ili okolnu kost. • U cilju utvrđivanja stadijuma određenih bolesti, praćenja efekata i uspešnosti terapije. • U cilju ispitivanja poremećaja u metabolizmu gvožđa. • U cilju ispitivanja uzroka povišene telesne temperature (nejasnog febrilnog stanja). ...

  Koštana srž je meko i kašasto tkivo, koje ispunjava gotovo sve duplje kostiju. Ona može imati različit izgled prema mastima gde se posmatra i prema dobu starosti posmatrane jedinke. Razlikuju se dve vrste koštane srži: 1. crvena (mijeloidna) koštana srž i 2. žuta koštana srž. Crvena srž ispunjava sve koštane duplje u fetusu (fetalna srž). Crvena i bela krvna zrnca i krvne pločice stvaraju se u crvenoj koštanoj srži. Međutim, neka bela krvna zrnca se razvijaju u žutoj srži. Žuta srž ispunjava kosne duplje kod odraslog čoveka i njome je ispunjen medularni kanal. Boja žute srži je takva zbog velikog broja masnih ćelija. Pri rođenju, sva koštana srž je crvena. Sa godinama, sve veći deo se transformiše u žutu srž. Odrastao čovek ima oko 2,6 kilograma koštane srži, od koje je polovina crvena. Crvena srž se nalazi samo u pljosnatim kostima (kosti kukova, grudna kost, kičma, rebra, ključna kost, kosti ramena i svoda lobanje). Žuta koštana srž se nalazi u dugim, cevast...