LEUKOCITOZA

Leukocitoza je abnormalnost laboratorijskog nalaza koja se često nalazi. 

Nije dovoljno samo uočiti postojanje leukocitoze. Hematolog bi trebao utvrditi koja vrsta leukocita je umnožena.

U bele krvne stanice (leukocite) spadaju neutrofili, monociti, limfociti, eozinofili i bazofili.

Povećanje bilo koje od ovih vrsta stanica može izazvati leukocitozu.

Leukocitoza se definiše kao broj leukocita >11 × 10⁹/L (11.000/mm³).

Za određivanje vrste leukocita koja postoji u povećanom broju, hematolog treba ispitati diferencijalnu krvnu sliku, kojom će utvrditi procenat svake od vrsta leukocita. Ovi procenti se utvrđuju ili automatskim elektronskim brojačem ili neposrednim pregledom razmaza periferne krvi.

Normalna diferencijalna krvna slika prikazana je u sledećoj tabeli.

Vrsta leukocita	Procenat[1]
Polimorfonuklearni neutrofili	45–65
Nesegmentirani neutrofili	0–5
Limfociti	15–40
Monociti	2–8
Eozinofili	0–5
Bazofili	0–3

Prema nalazu difrencijalne slike leukocita hematolog može leukocitozu podeliti na:

• Neutrofiliju,
• Limfocitozu,
• Eozinofiliju,
• Bazofiliju,
• Monocitozu.

Najčešći uzrok leukocitoze je neutrofilija. 

Međutim, druge vrste leukocita (eozinofili, bazofili, monociti, limfociti) mogu takođe biti povišeni u tolikoj meri da izazovu leukocitozu.

---

[1] Raspon normalnih vrijednosti za leukocite može se razlikovati od laboratorija do laboratorija, no u pravilu je 3,5–10,5 × 10⁹/L.