Gvožđe je sastavni deo hema u hemoglobinu i ima ulogu u vezivanju i
prenošenju kiseonika iz pluća u perifernu krv. U tkivima i organima
gvožđe je vezano za razne belančevine. To su hromoproteini, hem
belančevine (hemoglobin, mioglobin, citohrom-oksidaze, peroksidaze,
katalaze), flavoproteini (citohrom c-oksidaza, dehidrogenaze, oksidaze
ksantina) i treća grupa belančevina koje vezuju gvožđe a koju čine
transferin i feritin.
Gvožđe učestvuje u sintezi DNK,
u metaboliznu kateholamina i služi kao prenosilac elektrona u mitohondrijama.
U organizmu zdravih odraslih osoba nalazi se
3-5g gvožđa. Najveći deo gvožđa se nalazi u hemoglobinu, zatim u mioglobinu.
Višak gvožđa se u organizmu nalazi kao
rezervno gvožđe u vidu feritina i hemosiderina u makrofazima jetre, slezine i
kostne srži.
Uloge feritina u organizmu su brojne:
sprečava nagomilavanje slobodnog gvožđa u tečnostima i ćelijama organizma;
stvara rezerve gvožđe za sintezu hemoglobina, ima ulogu u crevnoj resorpciji
gvožđa i tako sprečava nepotrebnu apsorpciju u crevu. Feritin je najbolje
merilo za ocenu količine rezervnog gvožđa u organizmu.
Hemosiderin je
jedinjenje koje vezuju rezervno gvožđe i stvara se od agregata feritina čiji je
apoferitin podlegao proteolizi u lizozomima.
Deficit gvožđa (i kod mijelofibroze)
Deficit gvožđa u organizmu može
da nastane usled povećanog gubitka gvožđa (hronična, mala krvarenja iz
digestivnog trakta, čir, hijatusna hernija, divertikuloza, tumori digestivnog
trakta, produžena menstrualna krvarenja, tumori materice, paroksizmalna noćna
hemoglobinurija), loše apsorpcije (ahlorhidrija, odstranjenje želuca, resekcija
želuca, celijačna bolest), povećane potrebe (pubertet, trudnoća, dojenje) i
nedovoljnog unošenja gvožđa hranom.
Deficit gvožđa javlja se i u mijelofibrozi.
Klinička slika-anemija usked
nedostatka gvožđa počinje postepeno, tegobe počinju pri naporu-javlja se umor,
malaksalost, razdražljivost i otežano disanje, lupanje srca, glavobolja,
otežano gutanje Fizičkim pregledom uočavaju se bledilo kože i sluzokoža,
atrofija sluzokože jezika, angularni stomatitis, koilonihija (lomljivost
noktiju), kosa je suva, lomljiva, istanjena i lako opada. Bolesnici su manje
otporni i imaju češće infekcije disajnih i urinarnih puteva. Relativno često se
javljaju neuralgije i vazomotorni poremećaji, koji se gube sa korigovanjem
anemije.
Skoro stalni pratilac nedostatka gvožđa je i deficit
vitamina A, što može još više da pogorša zdravstveno stanje anemične
populacije. Ne bi trebalo zaboraviti na nepisano pravilo da su malarija i druge
parazitarne infekcije uvek više prisutne u onim delovima sveta gde već postoji
izražen deficit gvožđa. S druge strane poznato je da malarija i druge infekcije izazvane
prisustvom parazita ili bakterija u organizmu dovode do anemije. Interesantno
je da se i u razvijenim delovima sveta javlja deficit gvožđa u organizmu zbog
zagađenja atmosfere, zemljišta ili hrane olovom. U tom slučaju povećava se
apsorpcija olova iz creva na račun gvožda, jer gvožđe i olovo koriste isti put
za apsorpciju iz creva. Ovo ima za posledicu deponovanje olova u organizmu, što
dovodi do poremećaja u sintezi hema odnosno, hemoglobina i nastanka anemije. Na
svu sreću, korišćenje bezolovnog benzina u većini evropskih zemalja u velikoj
meri doprinosi smanjenju emisije olova izduvnim gasovima iz motornih vozila u
atmosferu, zemljište i biljke.
Lečenje-Sastoji se od primene preparata gvožđa peroralnim
ili parenteralnim putem. U teškim oblicima ponekad je potrebno primeniti
transfuzije koncentrovanih eritrocita. Naravno, neophodno je lečenje etiološkog
uzroka anemije.
Коментари
Постави коментар